Sreca

Cesto se pitamo da li je za nasu srecu dovoljno odsustvo nesrece?
Pa,recimo da je tako!
Sve drugo nam dodje kao sreca na srecu.Nekako,kao nadogradnja!
Postoje neki vedri i dragi ljudi koji ce Vam sekund,minut,sat,dan,godinu,godine ili skoro ceo zivot uciniti isto tako vedrim a Vas srecnim.Sve zavisi koliko ce Vas njihova vedrina obasjati.Recimo,da je to nesto,poput nekog svetla ili toplote.Cini Vam se da je potrebno tako malo da Vi dobijete tako mnogo.
Uglavnom,srecu vezujemo za situacije,pa tako i pamtimo samo "srecne"dane.One neprijatne situacije pokusavamo i uspevamo da zaboravimo.
Hajde da umesto toga pamtimo ljude koji su nam"doneli"srecne dane.Neciji osmeh u prolazu ili neku lepu rec ili nesto sto nas je ohrabrilo,nasmejalo(da,da...uvek se pamti sala a ne onaj ko ju je pricao)obogatilo,naucilo i ucinilo srecnim.Bar za tren!
Ali..tako je to!
U restoranu,hvalimo jelo a ne kuvara.U hotelima,dobru uslugu a ne znamo ni ko je vlasnik.Od srece pamtimo samo osecaj a nikada se i ne zapitamo ko nam ju je "doneo'.
Nekako,tek kada nam okrene ledja,pocinjemo da se pitamo ko stoji iza svega.Ali, tada je kasno!

Mesec

Kada Vas neko dugo,dugo posmatra,pomislite da Vam trazi neke mane,odmerava godine,zdrav izgled,privlacnost,boju aure(koja uglavnom nije ista kao boja kose)ili ko zna sta?
Oci ce ponekad naci i ono sto druga cula ne mogu!
Ako Vas neko pazljivo slusa,moze Vam se dogoditi da Vam ujedno meri i inteligenciju,pa dobro vodite racuna sta i kome pricate.
Culo sluha ce uhvatiti i ono sto oko nije moglo.
Ako ce necije oci procenjivati Vase godine i Vas izgled,a necije uho,Vasu mudrost,recitost i obrazovanje,onda pustite svoje srce da vidi sve.
U tisini i mraku,dozvolite svakom delicu svoga tela da oseti sta je lepo a sta pametno.Pa..ako i pogresite(a necete)odnece noc sa sobom.Mesec najbolje cuva tajne!
I kada Sunce objavi svima da ste Vi bas ta (ili taj),ne priznajte nista.

Majmun i ostali

Pre nekoliko dana,slucajno naletim na neveliki clanak koji komentarise neverovatan dogadjaj koji se desio u Kini u provinciji Junan.
Za sve one kojima je ta vest promakla,moracu samo ukratko...Naime,jedan covek je spasao majmuna koji je stradao u automobilskoj nesreci,gde je ostao bez ruke i noge.U medjuvremenu se razvilo veliko prijateljstvo,gde su oni sve zajedno radili i delili te je tako majmun i napravio neku stetu tom istom coveku.Ne bih ja stavila akcenat na tu stetu vec na ono sto je taj isti covek izjavio povodom toga. E, pa on je rekao da ga ne krivi i da ce i dalje ostati prijatelji jer je on u trenutku,kada mu je otac umro,a on skrhan bolom,plakao,sedeo pored njega i brisao mu suze!!!!!
E,tu se vec ozbiljno zamislim.
Pre dosta godina,kada mi je umro otac,nije bilo nikoga da mi obrise suze.Bilo je tada tu nekih koji bi mi rado obrisali neke druge telesne tecnosti,ali...suze,niko!
I onda opet,ne tako davno...kada mi je majka umrla,opet nije bilo nikoga.Mislim,za suze!Ovih drugih,za druge tecnosti mog organizma,bilo je vise nego prvi put.
Tu se vec ozbiljno zamislim!
Setim se Darvina i pocinjem da se pitam da li je zaista bio u pravu?Preturam po svojoj glavi sve moguce i nemoguce opcije.Otkuda majmunu toliko saosecanja?Ma to su ona stvorenja koja sluze da bi ih deca gadjala zvakom u ZOO vrtu i koja drze u kavezu da bi mi platili ulaznicu.Ulaznicu,za sta?Da bi videli koliko su nesrecni i ocajni u prostoru koji je covek njima namenio.Ej covece,cevece!Pa nije Darvin,to hteo da kaze!
On je bio covek ispred vremena!Hteo je da nam poruci sledece:"Ako bude srece,covek ce zaista,postati od majmuna".A dok se to ne desi,suze brisite sami a pomozite samo majmunu,jer je to najbrzi put da postanete covek.

Cuvar dushe!

Cesto se pitam,kako je moguce da nam se neke stvari desavaju u isto vreme a,opet,neke druge,nekome se dogode pre,nekome kasnije a nekome nikada.
Obicno je u odrastanju sve predvidivo.Tu je vec i nauci i medicini,sve jasno!Uglavnom svi u isto vreme prohodaju,pocinju da govore,niknu im prvi zubi,pa kasnije,ispadnu mlecni i narastu stalni.Zna se tacno kad i gde pocinju da se pomaljaju dlake,da crvene obrazi,da rastu naizmenicno nos, usi,stopala.Sve se zna!
I onda se nesto dogodi i vise se nista ne zna!
Kada ce kome sta rasti i smanjivati se,to vise niko ne zna.Ni ponosni vlasnik svega vec formiranog a ,cini mi se ni nauka.Cemu da zahvalimo za dalju mistifikaciju?
Pomislimo u trenutku da nije ni vazno.Ali...lepo bi bilo da znamo!Sto recimo ne bi znali da ce nas zub zaboleti u 38 a leva ruka 61?Nema na dalje pravila..a zasto?To niko ne zna!
Nekome ce se sve desiti mnogo ranije a nekome nikada.I opet zasto?Sta nas to na dalje,toliko izdefinise,da vise nemamo nikakve zajednicke termine?A bilo bi lepo,priznacete,da vam se dogodi nesto lepo ili ruzno(sto je sastavni deo zivota)pa recimo te godine,npr.svi rodjeni 67.zajedno se raduju,ili idu kod zubara,ili zajedno prolaze krizu srednjih godina i medjusobno se pomazu.Ma u kakav smo mi to nesklad upali?
Ovako,imate prijatelje jos iz detinjstva a ne hvatate vise nikakvu nit.Nema podudaranja po pitanju fiziologije!
Ali...postoji ipak nesto!Mislim da i dalje ostajemo povezani i to mozda dublje nego pre.Ako nekoga bas dobro osecate i poznajete,znace jedan organ tezak svega 12 grama.Vasa dusa!I boli i treperi,bas kada treba!
Da li je onda to jedino sto se dalje razvija i raste?izgleda da jeste!Da li ona raste i kada sve prestane?Bice da je tako!Ne verujem da dobija na tezini ali dobija na velicini.
I zasto bi nauka onda dalje nesto racunala,kada ima posla sa nemerljivim?I zasto bi uopste racunala nesto drugo kada je beznacajno u odnosu na ovo.Koga vise sta zanima?Zar je bitno da li cemo imati kijavicu u 33,ako je vasih 12 grama ispunjeno?Ma brisacete nos i ceo zivot,samo da sacuvate svaki gram!

Leto

Pomislim cesto,da li od svih godisnjih doba,treba racunati jedino leto?
Cesto ce vas pitati:"Koliko vam je leta?",a neko ce u prolazu dobaciti:"A?Prodje leto trideseto".I,da budem iskrena,nekako mi je sve pocinjalo a i zavrsavalo se ovim godisnjim dobom.
Ako vec moramo da racunamo vreme(sto bi neki svakako izbegli),dajte da brojimo samo "vrele"dane.Em se lakse racuna a jos lakse pamti!Kad zbrojimo leta,onda imamo sanse da dozivimo i onih biblijskih 900 godina.Svaki "vreli" dan,kao godina!
Ne znam samo zasto i druga godisnja doba nisu toliko vazna?Jos nikoga nisam cula da pita:"Koliko ti je jeseni?",nego se uvek kaze:"U jesen,tvog zivota".Iz toga zakljucujem da je jesen jako malo vazna,tj.asocira na kraj,a taj kraj na koji se misli,malo ko voli a niko i ne pozeli.
Ostaju nam prolece i zima.
Prolece se jos, tu i tamo pomene u prenesenom smislu ali zima..?Skoro,da je i nema.Ako tu rec,zamenimo,pa kazemo hladan(ili hladna)..necemo dobiti bas nista lepo.Pocev od hladnog rata pa do hladnih odnosa.Nju zaboravite!
Ali,prolece ipak budi neke lepe asocijacije.Pocev od pupoljka u prolece pa sve do svih onih stihova,znanih i neznanih pesnika, koji su lepe reci posvetili ovom godisnjem dobu.
Nekako u prolece,sve se razmahne i uzleti,kao velika priprema za letnje dane!
Ne moze se u leto uci nepripremljen!Ako je ono zaista toliko vazno i ako se toliko pamti i spominje,uradite svaku vrstu pripreme(od kondicionog do emocionalnog) a onda iskoristite svaki dan kao da je zadnji.Koga je onda briga da li cete vec na jesen utonuti u zimski san?