Kajanje

Kajem se zbog onoga sto NISAM!
Kajem se zbog onoga sto JESAM!

Zbog cega vise?
Vecito pitanje!

Ono sto nismo uradili,mozda cemo nekada i negde,i uraditi.
Ono sto jesmo...tesko da se moze popraviti!

Kada svedemo racune,mozda je bolje imati vise NISAM,nego JESAM!

O tome JESAM se uglavnom cuti!
O NISAM se prica na sav glas!

Kada se klackamo izmedju HOCU i NECU,niko i ne vidi kajanje kao posledicu.Na kraju,cutanje i laz uvek mogu da pretvore JESAM u NISAM i obrnuto.Zato neki ljubavni romani i pocinju cuvenom recenicom:"Ti si sve ono sto ja nisam".
Uh...koliko se tu daje mogucnosti da se dokaze i suprotno.

Tako pocinju,ali se kasnije po poglavljima nepravilno rasporede JESAM i NISAM i vec na polovini romana,citalac lije suze i kaje se(eto ti ga sad)sto je uopste i poceo citanje iste.Za te sa slabim srcem,bolja je nesto "teza"literatura.Toplo preporucujem,naucnu fantastiku!

Kada bi napravili nesto kao godisnji bilans,pa na jednu stranu stavili sve ono sto nismo uradili,a zbog cega se kajemo,a na drugu,sve ono sto jesmo,a isto se kajemo,pitanje je koliko bi bili iskreni?
Onda sledece godine sebi damo zadatak da uradimo sve(ili skoro sve)sto nismo i tako smanjimo spisak sa kraja prosle godine.
Mozda i uspemo...

Ona druga stana sa spiskom JESAM,prenosi se u sledecu godinu.I u sve sledece godine.Nema popravke,brisanja...
Ta druga strana se zove KAJANJE.

Zenska lepota

Bilo bi jako dobro kada bi lepota imala neograniceno trajanje.
Danas lepa,sutra lepa,uvek lepa.Medjutim,uglavnom je "malo sutra"lepa.
Zato i kazu "Sto mozes danas,ne ostavljaj za sutra",ili "Sto mozes danas ne ostavljaj za -malo sutra-".
Ipak je to polu-trajna kategorija.E sad,gde je ta polovina,to niko ne zna.Ponekad se desi da od "ruznog paceta" postane "labud".Za obrnuti slucaj jos nisam cula,ali mi nije jasno sta se dalje desi "labudu",te se on na kraju zivota ipak skljoka.Osim kise,vetra,zime,jakog sunca,tu "labudicu",mora da je "sibalo"i nesto jace!

Mislim da samo neizdrziva bol moze ostaviti neizbrisiv trag.Bol koja i licu i telu daje grc,koja menja lik i koja nikada ne prolazi.Divim se svima koji sa takvim bolom i dalje zive.
A onda dalje gledam u sve te bezdusne,surovo lepe,nicim dodirnute i cudim se kako im glave lice na bundeve u Noci vestica.Prazne,tupe,okrugle glave,iz koje cudno svetle(a ne sijaju)oci i iskezeni zubi.Klate se levo desno i gde ih stavimo tu i ostanu.Koliko gori sveca,toliko ce i svetleti a onda ce se i ugasiti!
Nicija nije gorela do zore!To je,verovatno,to!Skljokani labud(ako je ikada i bio labud).
Ima i one "prave"zenske lepote,gde su iskrene suze oprale lice i gde je smeh "do suza"napravio bore.Gde su oci ostale decije velike i ciste!!One,koje nose i tugu i radost dostojanstveno.
One iskonske lepote koja obuhvata mesavinu sarma,zenstvenosti,inteligencije i dobrote.Na kojoj se mozes ugrejati kada je hladno.Istinske lepote.Neprolazne!
Kazu"Uvek govori istinu jer to coveka podmladi i prolepsa".
Kako?
U svetu LAZI i Bundevinih glava!
Globalnih i lokalnih!

Na globalno i ne mozemo da uticemo ali na lokalno bi bas i morali.Nazovimo stvari pravim imenom.
Za istinu je potrebna hrabrost!
Za lepotu je potrebna istina.
Znaci..za lepotu je potrebna i hrabrost.
I na kraju savet za neprolaznu lepotu.

Koristite kremu Dan i Noc.
Ponekada zamenite Dan za Noc.
Provodite se (ako mozete)iz Noci u Noc.
Ne gubite ni jedan Dan.
Recite istinu svaku Noc.
Idite hrabro u novi Dan.



Pa onda opet krema...