Izdaja

Kazu naucnici(pa hajde da im poverujemo)da, kada bi se planeta Zemlja smanjila na zrnce soli,najbliza Zvezda bi bila 1500 km daleko od nje.Ili od nas!
Ako planetu,zamislimo kao zrno soli,onda smo mi jedno veliko nista ili nesto toliko malo da se i nemamo sa cime uporediti.
To sve gledano iz perspektive,Zemlja-Zvezda(ne,ne ta Zvezda).
Ne ni ona "zvezda"koja se upravo vratila iz Gane,obrijane glave,sa turbanom.Ima li vece sramote nego ici onako debeo u zemlju gde ljudi umiru od gladi!Zar ona misli da ce je neko videti sa te nama najblize Zvezde?Ili ne daj Boze cuti!
Koliko smo vazni ili nevazni u galaktickom prolazu,ne treba ni razmisljati.Toliko smo mali da nam je mozak jos i manji.
Hajde da se mi iz cele price izvucemo sto otmenije!
Zasto da se bavimo IZDAJOM,kada svakoga casa i u svakom trenutku neko nekoga izda?Ovako ili onako,potpuno nevazno!
Hajde da postanemo neosetljivi na to!
CYBORG nacija,ali preko noci!
Dok se ceo svet,koji sada vec posmatram kao zrnce soli,bori za sve zdravo(!!!),pretvarajuci obicne kuce u ekoloske,a ove opet u organske,pocinjem da shvatam da je bajka o Ivici i Marici jedna velika istina,Pa i oni su pojeli kucu!
I dok oni sortiraju kokosija jaja u vise kategorija,te tako imaju ona potpuno organska,poluorganska i ona jeftina,koja su snele neke koke odsecenih kljunova,poremecenog uma,mi imamo samo ova zadnja.
Kako stvari stoje,nama je kasno da se bacimo na proizvodnju svega organskog,pocev od jaja pa sve do kuca,ali hajde da postanemo superheroji koji mogu da pojedu i te odsecene kljunove a da im nista ne bude.
Nesto izmedju Raspucina i Cyborga!Ovi se i ovako zalazu za dobre odnose i sa istokom i sa zapadom.
Ne kasnimo mi nigde!Oni su mozda pozurili!
Mi smo toliko toga progutali i "progutali"da smo postali potpuno neosetljivi.Taman toliko da prezivimo!
Mi imamo emisije u udarnim terminu gde se i o smrti i o nesreci prica sa osmehom na licu,a nekada i sa glasnim smehom propracenim krestavim glasom.I to je u redu!Samo...ako je vec postala kiborg,kako nije bar malo zgodniji kiborg,jer kad vec vredja osecanja nekoliko miliona ljudi,zasto da bude i uvreda za oci,ali...
Maaa,neka se njome bavi neko drugi,jer neki put ne treba menjati kanal,vec pustiti da stvari teku prirodnim tokom.Najedete se pilecih kljunova,odgledate neku od ovih emisija i vec ste superheroj!
Pomislim naivno da se mozda duboko u dzungli Amazonije sakrio neko ko ce preziveti sve ovo i koga nece ni naci ni izdati,kad ono...
Neka od dobro placenih i obucenih ekspedicija,rizikujuci da bude pojedena od istih,napokon dodje do plemena koje nije imalo nikakav kontakt sa civilizacijom i pojavljuje se jedan od clanova sa plasticnom ogrlicom oko vrata(????).
Ne bi me zacudilo i da imaju Metro negde duboko u sumi,tj.prasumi!
Toliko o skrivanju i o tome da jos postoji neko negde koga niko nije nasao!
Svi smo mi kao na tanjiru!Jos uvek ne LETECEM!

Emotivne selidbe

EMOTIVNE SELIDBE,brzo,lako,pouzdano...tel/064______

Oglas koji je greskom svrstan u rubriku "Licni kontakti"
Ako vec nije bio za rubriku "Selidbe",onda je morao biti stavljen pod "Razno".

Tek sto je objavljen,telefon pocne neprekidno da zvoni.

"Halooo"
"Da?"
"Ja bih da se preselim!"
"Moze!Kazite mi gde i koliko imate stvari?"
"Kako mislite,stvari?"
"Pa lepo!Moram da znam koliki je teret i koja je destinacija,da bi odredili vozilo i cenu".
"Salite se,zar ne?Ceo ovaj oglas je jedna velika sala.Ja zelim licni kotakt!"
"To smo vec uspostavili.Hajdemo dalje.Gde biste vi da se preselite?"
"Znam ja gde cu,samo ne znam kako da to izvedem?Tu mi je potrebna manja pomoc.Neko ko ce me razumeti,ponekada nesto slagati za mene,da se sa nekim opustim,razonodim.Razumete?"
"Razumem.Vi trazite nesto sasvim drugo.Mi radimo samo emotivna preseljenja.Razumete?"
"Sta vam je to?"
"Hm...kako to da vam skroz uprostim?Evo ovako!Recimo...krevet i papuce su vam u jednom stanu a srce u nekom sasvim drugom!Mi smo tu da to sve bude na jednom mestu!"
"Aaaaa.....pocinjem da shvatam!"
"Nije to ono sto vama treba,zar ne?"
"Neee...ja bih samo malo,znate!"
"Znam!Vi niste za selidbu.Vama je jos uvek dobro tu gde jeste.Samo...uskoro necete znati ni gde idete ni odakle ste dosli,a prtljag ce biti veci i teret tezi.Znate,ima situacija,gde je selidba nemoguca,a vi idete u tom pravcu".
"Sada ste me skroz zbunili.Pa kada je najbolje uraditi tu emotivnu selidbu?"
"Nema najboljeg vremena.Ima samo pravih odgovora!Kada se selite,onda znate i zbog cega i gde i sta nosite od stvari.Zar ne?
E tako vam je i ovde.Potpuno isto!Morate znati GDE i da li nesto nosite?"
"A sta cete mi onda vi?"
"Da bi vas to sve pitala jer se sami niste nikada zapitali.Odlazite i vracate se i sami ne znate gde vam je sta.Niste vi rastrzani izmedju dve ili vise "adresa",vi samo ne znate gde biste se preselili,niti sta biste poneli".
"Hm...ima li neko koga ste uspesno preselili?"
"Ima.Naravno da ima!"
"Ako nije poslovna tajna,mogu li da znam,kako vam je to uspelo?"
"Nije nikakva tajna!Prosto..covek se javio i rekao gde bi da se preseli.Nismo ga pitali zasto,ali i to je sam rekao.Kazao je da se oseca skuceno,nezdravo,nesrecno i da zeli da to promeni.Onda smo ga pitali,koliki teret nosi sa sobom,a on je rekao da osim svojih jakih osecanja i licnih stvari,nema nista teze.Sve teske reci,ruzne situacije,protekle godine,ostavlja iza sebe.I kao dlanom o dlan,selidba je istog casa obavljena".
"Daa...zanimljivo!"
"Kazem vam!Niste vi jos za selidbu!Mozda ste za neku banju,sedam dana,ali i to je pitanje!Salim se.."
"Eeeehh...ne znate vi!Nije to bas tako lako".
"Nije!Znam!"
"Pa,kako onda?"
"Lako!Samo mi recite gde zelite i sta nosite i bice zavrseno".
"Ne mogu!Mislio sam da mogu,ali sada vidim..."
"Zao mi je.Moracu da vas odbijem.Teret vam je prevelik.Tesko cete naci nekoga za to!"
"Hvala vam!Moracu ipak sam!"
"Hvala vama.Ne morate,nista.Pazite samo da se ne preseljavate na brzinu pa iza sebe ostavite emotivnu pustos ili necije suze.To vam je isto kao kada se selite po kisnom danu.Gledajte da toga dana sija Sunce".