Smeh

U novije vreme,sve je manje spontanih smesnih situacija i duhovitih ljudi,pa smo prinudjeni da se dovijamo na razne nacine i izmisljamo skrivene kamere i druge namestene situacije,unapred isplanirane i pripremljene duhovite odgovore,koji se ponavljaju puno puta kod vecine ljudi.
Da sam neki "obican "kralj pa da imam i svoju dvorsku ludu!Gde bi mi bio kraj!Ma da li je smeh toliki luksuz?Da li se samo aristokratija smeje(ili su se i oni nesto uozbiljili u zadnje vreme?) ili je ipak sve toliko ozbiljno da ozbiljnije ne moze biti?
Mozemo li da vratimo aristokratski duh u siromasne kuce?Mozemo...ali ne znamo ili necemo!Nema to veze sa novcem.Znam,sigurno!Pricali mi ljudi!Kazu"Video sam svakakve ljude,ali tako vesele kao na Kubi gde zive sa nekoliko dolara ceo mesec,nigde ne videh.Blistavi beli zubi i ozarena lica i veseli,razdragani,gotovo deciji smeh!Po ceo dan..pesma i igra!'
Ali da ne idemo tako daleko,jer ce neko pomisliti da je za njihov smeh,koji je odraz radosti,krivo more i Sunce(koje je,gle cuda,jedno jedino-i tamo i ovde) okrenimo se oko sebe!Ako zanemarimo one (tragi)komicne situacije koje proizvode neki od podizaca raspolozenja i bezrazloznog smeha,moze li se naci neko izvorno duhovit?Onako,stvoren za smeh!Neko kao lek!
Hoce li se potrebna doza dnevnog smeha prepisivati na recept?Hoce li se otvarati neki novi smerovi na fakultetima koji ce iskolovati toliko potrebne "dvorske lude"?
A tako je malo potrebno!Kao kada se ukljucuje ili iskljucuje nesto.Za sve drugo je potrebno vise vremena,truda,novca,uredjenog prostora,poslovnih aranzmana i istih takvih dogovora.Za ovo je potrebno da samo otkrijemo svoju sustinu i iskazemo svoju pravu prirodu.Jedan tren!
Kazu da je ljubav najvisi stepen inteligencije!Ako je tako,onda je duhovitost,odmah ispod nje.Ni za jedno,ni za drugo nam nije potrebna ni skola ni diploma,ali nam je ocigledno potrebna intiligencija.Ona nemerljiva!

Rec po rec...

Koliko smo puta rekli vise nego sto je potrebno?
Da imamo mogucnosti da li bi nekako povukli izgovorene reci?
Retko kada se to pitamo?Znam mnogo njih koji se uvek pokaju sto nisu izgovorili jos vise reci,uglavnom ruznih,uglavnom o drugima.O,kako je lako govoriti lose o drugim ljudima!
Stara dobra izreka"Dva puta izgovorena laz,postaje istina",postaje nasa svakodnevnica.Koliko ruznih reci sa nekih namrstenih lica uz vikanje i podsmeh krece svakog trenutka na nekoga da ga isprlja i obelezi?

Sta je sa onim lepim recima?
Polako ih zaboravljamo.Ako ne ucestvujemo u tim prljavim "igrama",onda nam ostaje da cutimo.
Kako bi bilo da na sve to ipak i damo neki odgovor?Na svaku ruznu,po tri lepe!Oni "pljuju",mi brisemo!Kazu da jeste,a mi kazemo da nije.Oni da nije,mi da jeste.Sve obrnuto!Dok se ne umorimo!
Ponekada klonemo,oni uzmu maha...zavladaju ruznogovornici,a onda kada se najmanje nadaju LEPA rec podigne glavu.
Prvo im kaze:"Hvala",za sve...
Drugo im kaze:"Izvini",za sve..
Trece im kaze:"Oprosti",za sve...nadajuci se da ce ponesto i razumeti.Ako razumeju,onda sve ovo ima smisla!