Menjam neobicno za obicno

Kad god mi se "slucajno" ucini "namerno",uvek se setim price svoje prijateljice u koju sam malo verovala.Ne zato sto joj ne verujem nego sto je stvar gotovo neverovatna.
Pricajuci o svom zivotu,gotovo sa tugom je zakljucila da bi joj zivot bio daleko jednostavniji i lepsi da je bila mnogo manje pametna,lepa,intuitivna i interesantna nekim mocnim ljudima.
Kaze da je uz sebe uvek imala po neku "namestenu"prijateljicu koja je tu ostajala taman koliko je trebalo i onda nestajala bez traga.Koliko para toliko muzike!
Nikada nije bila iskrena prema njima!One sa zadatkom,ona sa misterijom!
Taman pomislim da ih je nadmudrila,kad ono...
"Tu nema pobednika"-rekla mi je jednog dana."Svi smo mi izgubili.I oni i mi!Ono najvrednije...sopstveni zivot".
Onda je,kaze,doslo vreme kada ne ide vise sve iz jednog centra,nego se tu ubace i neke druge grupe(pomislim i na ove paradne)te postane i njima mnogo zanimljiva i zivot postane gori nego meksicka serija.Ovi vuku konce na svoju stranu,ovi na svoju...
Svako od njih naviknut da sve dobija bez opiranja i da mu se samo nudi.
Jednog dana mi je otkrila da joj je sve ozvuceno,od mobilnog do fixnog,kupatila,kuhinje,spavace sobe,pa i nje same!
"Ko li drzi daljinski,samo me to zanima?"
"Ma ne preteruj!"-rekla sam joj u najboljoj nameri.
"Ne salim se!Razgovor telefonom mi se pretvorio u neprekidno smejanje.To ne razumeju!"
"Ali zasto?"-pitala sam.
"Zato sto citam izmedju redova!'.To je bio odgovor.
"Tako zelim jedan obican zivot!Nekog ko me nece prodati za saku dolara.Nekoga sa kim cu biti ono sto zaista jesam bez da vodim racuna o tome sta i kada izgovorim.Imam osecaj da se kamere nece ugasiti ni onda kada se ugasi moj zivot".
Cutanje je znacilo da sam je razumela.
"Ovako..gde god da odem,vucem ih sa sobom.Nema tu ostavljanja niti predaje.Nema ni mrznje ni ljubavi.To je tako, kako je!Neprekidno resavanje zadataka!"
Cini mi se da ih ona uspesno resava!
Ali s tim u vezi,pade mi na pamet jedna zanimljiva pricica.
Kazu: NEPISMEN GLEDA U PISMENOG
PISMEN GLEDA U PAMETNOG
PAMETAN GLEDA U MUDROG
MUDAR GLEDA U ZVEZDE ILI POD SUKNJU
(sto moze i nepismen)
Ako je mudar i mocan(a jeste)onda joj verujem svaku izgovorenu rec.

Pocetak i kraj

Da li u zivotu kao i filmu,dobar pocetak obecava i dobar kraj?
Ne mislim na srecan kraj!
Slicno je i sa knjigama.Postoje price koje ce nas uvuci vec na pocetku i one gde vec posle nekoliko procitanih stranica odustajemo.
Da li ikada zazalimo sto nismo "procitali"i ono sto nam se u pocetku ucinilo totalno nezanimljivo?
Ili...na samom startu znamo kako cemo i da li cemo stici do cilja?
A onda na cilj izbija samo jedan!Nekada nas pobede samo za "prsa".Malo nepravedno,ali je tako!Zato treba voditi racuna,sa kim i sta pocinjemo!
Otkuda nam takva intuicija kada su filmovi u pitanju pa vec na samom pocetku slutimo,zaplet,rasplet,negativca,zrtvu,osumljicenog,preljubnika,neciju ljubavnicu,a u zivot ulazimo kao neznalice pa se sve iznova cudimo kako je neko ovakav ili onakav?Kako?
Scenario je isti kao sam zivot!
Dosadnu knjigu cemo odmah odbaciti!
Neke dosadne ljude sa kojima delimo zivot trpimo do samog kraja!
Hm...kako ko!
Cesto se pitam da li postoje ljudi koji bolje "citaju "ljude,te tako znaju ko ce im kakav rasplet i zaplet doneti?
Do samog kraja smenjuju akciju i avanturu,sve u visoko budzetnoj produkciji!Svaka im cast!Takvima je sve jasno na samom pocetku.
Cini mi se da je sve ipak u dobrom "startu".Nesto sto dobro pocne,jednostavno ne moze lose da se zavrsi!Prosto "obecava".

Star ili mlad,pitanje je sad?

Sta dobijamo a sta gubimo sa godinama?
Da li nam je zivotno iskustvo,dragoceno koliko i sve drugo sto steknemo ili cak i vise?
Mogu li godine i iskustvo,nadoknaditi,manjak snage i volje?
Ako se vec u odredjenim godinama ide u penziju(a neko je to precizno izracunao i u kojim),da li postoji i neka starosna granica u kojima treba prestati sa nekim akivnostima?Da li tela ili duha,ko zna?
Ima li umisljenih staraca ili je zivot ipak dug,a mladost,kratka?
Puno je dobrih stvari koje stignu sa godinama!Sve je manje "premijera" a sve vise "vec vidjenog".
Visak samopouzdanja ce svakako izbrisati svaki strah,osim(kod nekih)onaj od nadolazecih godina!
"Godine vredne postovanja",retko ce biti dvadesete,pa cak i cetrdesete!Uvek ce to biti neke pozne!
Znaci...dobija se "postovanje",to je vec sasvim sigurno!
I..."hleb bez motike",jer stize,zasluzena i zaradjena penzija.
E,sad jos da se vidi kako "ubiti vreme"?
Ako se sami ne pobrinu za to,uvek ce se neko dosetiti,te tako magistri postaju,najbolji kuvari ili "cuvari"dece!
Radost ili obaveza?Kako za koga!
Nema neke preterane brige za buducnost,te tako oni "brinu umesto vas".
Visak komentara(ne verujem zlonamernih)moze im dodeliti titulu "dzangrizalo br.1".
Ako je vec i naucno dokazano da starost ne iskljucuje privlacnost,onda se moze uci u jos po neki brak!U stilu holivudskih diva!Po sistemu..ne glumim,ali mogu da se udajem(ili zenim) i devet puta.Moze,a i ne mora!
Dalje...malo je vazno da li je bas sve na svom mestu.I u kuci i na telu!
Dolazi u obzir i izguzvano na izguzvano!To je cak i simpaticno!
Zaboravnost,postaje izgovor za sve!
U tom slucaju,moze se provuci neka "nedozvoljena"stvar.
"Lovacke price",postaju svakodnevnica!Masta izbija u prvi plan,a malo sta se moze proveriti ako je od dogadjaja pa do price o njemu proslo cak i pedeset godina.
"Nista ne vidim,ne cujem a i ne govorim",postaje himna!
U zavisnosti od toga u kakvom su okruzenju,dolazi u obzir i ispunjenje nekih neverovatnih zelja,poput"zvezde sa neba",samo da bude bolje i sve bolje.
I onaj ko nikad nije bio lider,sa "viskom"godina ima sve sanse da to postane,te ce tako na proslavi necijeg 110 rodjendana,biti prisutne sve televizijske kuce,sa unapred pripremljenim pitanjima,tipa:"Sta vi jedete?","Sta vi pijete?" i sl.
Odgovori su razliciti i u vecini slucajeva ne daju odgovor na postavljeno pitanje.Dobijate priliku da imate i PR-a,koji odgovara umesto vas.

Ma da pozelis da budes star!