Pocetak i kraj

Da li u zivotu kao i filmu,dobar pocetak obecava i dobar kraj?
Ne mislim na srecan kraj!
Slicno je i sa knjigama.Postoje price koje ce nas uvuci vec na pocetku i one gde vec posle nekoliko procitanih stranica odustajemo.
Da li ikada zazalimo sto nismo "procitali"i ono sto nam se u pocetku ucinilo totalno nezanimljivo?
Ili...na samom startu znamo kako cemo i da li cemo stici do cilja?
A onda na cilj izbija samo jedan!Nekada nas pobede samo za "prsa".Malo nepravedno,ali je tako!Zato treba voditi racuna,sa kim i sta pocinjemo!
Otkuda nam takva intuicija kada su filmovi u pitanju pa vec na samom pocetku slutimo,zaplet,rasplet,negativca,zrtvu,osumljicenog,preljubnika,neciju ljubavnicu,a u zivot ulazimo kao neznalice pa se sve iznova cudimo kako je neko ovakav ili onakav?Kako?
Scenario je isti kao sam zivot!
Dosadnu knjigu cemo odmah odbaciti!
Neke dosadne ljude sa kojima delimo zivot trpimo do samog kraja!
Hm...kako ko!
Cesto se pitam da li postoje ljudi koji bolje "citaju "ljude,te tako znaju ko ce im kakav rasplet i zaplet doneti?
Do samog kraja smenjuju akciju i avanturu,sve u visoko budzetnoj produkciji!Svaka im cast!Takvima je sve jasno na samom pocetku.
Cini mi se da je sve ipak u dobrom "startu".Nesto sto dobro pocne,jednostavno ne moze lose da se zavrsi!Prosto "obecava".