Pricam ti pricu

Dakle...prica ide ovako!

Pitali jednu jako,jako staru baku,kako podnosi to sto su je godine i starost toliko naruzile,te ljudi od nje okrecu glavu,deca se podsmevaju,svi bliznji izbegavaju,a i ona sama saginje glavu sve do same zemlje posramljena svojim izgledom.
"E,pa ovako"zapoce ona.
"Nije meni ovo vreme uradilo.To sto vidite,to su ljudski tragovi!
Nisu meni godine donele nista ruzno"-zastade za trenutak,pa tiho nastavi:"Ljudima sam dala sve svoje lepo i na kraju ostade samo ovo.Niko nista vratio nije a ni dao svoje lepo,vec samo ruzno,pa se ruzno i vidi.
Ali da ne duzim,,nego da krenem redom.
Kosu mi je strah posedeo.Strah za druge..Ja za njih strah i brigu,oni meni nista.
Ledja mi je savio sav teret koji su mi dali a ja uzela da njima lakse bude.Ja njihov teret,oni meni nista...
Kad god su me uvredili,ja stisnem zube i cutim.Stisnem i cutim..dok ne ostadoh bez njih...
Sibali su me recima i delima gore nego vetar i Sunce,sve dok mi nisu kozu naborali.Ja stojim i pustam!Ne sklanjam se i ne odgovaram!
Smeh su mi uzeli odmah!Suze sam im sama dala!
Sta god da su rekli,samo sam klimala glavom!
Sada i kada nista ne kazu,glava sama ide!
Eeeh...ruke su ti posebna prica!
Koliko li su samo radosti one donele drugima!Sve su odneli!I iz prazne i iz pune.Ostade prazno.
Kada su moje oci videle istinu,ugase se i one.Ne od vremena.Od ljudi!Kazem ti ja!
Srce jos pomalo kuca,kao sat.Samo meri vreme!Kada ce da stane ja ti to ne znam.
E da mogu..sve bi drugacije!
Menjala bih ljubav za ljubav,radost za radost!Pustis li mi suzu,pusticu ti dve!Oko za oko!Zub za zub!
Ne kazem da nisam mogla drugacije.Eto...htela sam da se svima dam.I jesam!Svako je uzeo svoj deo i ostade ovo sto sada vidis.To niko nece!Nisam ni primetila da meni niko nije nista dao..Ni lepu rec!Cak ni hvala!
Tesko,sine moj!Ne zivot i ne starost!
Ljudi!"
Hm..sto bi neko rekao:"Uopste ne znam zasto sam vam ovo ispricala!"