Sudbina

Koliko zaista verujemo u sudbinu?
Mozemo li je sami "skrojiti", ili nam to drugi ljudi ucine,po sistemu,"Ja tebe hlebom a ti mene kamenom"?
Da li smo dobri prema losima ili smo losi prema dobrima,pa nas to neminovno odvede do dobre ili lose sudbine?
Ima li neko tacan odgovor na ovo pitanje i ako ga ima da li je onda on(ili ona) u mogucnosti da nam ponesto i "prekroji".
Kazu da najbolje predvidja onaj ko planira.To mi je nekako logicno!
Postoje i oni drugi koji ni ne planiraju,ni ne predvidjaju,pa se zapitamo zasto ulaze u sferu,koja je namenjena onim "pravim"a ne "laznim".
Koliko je svima nama potrebna ta mala laz da zaboravimo veliku istinu?
Da li ce nam "obecana" srecna buducnost,zaista doneti srecu i dokle se sme ici u tim obecanjima?
Bojim se da tu nema granice.
Ako od "obecanja" i ne bude nista,uvek se moze pozvati na sudbinu.
Da li polako ulazimo u vreme gde ce se "losa" sudbina menjati za "dobru", za neverovatnih pet ili sest cifara aktuelne evropske valute?
Mozda to postane posao buducnosti!Ko zna?
Nema toga loseg,koje se ne moze popraviti ali ni tog dobra koje se ne moze pokvariti.Zato mi se nekako cini da nam puno toga (ako ne i sve)ucine drugi ljudi.Koliko su dobri,toliko ce vam i dobra doneti.Ovo drugo i da ne spominjem!
Neko ce vas i iz najteze situacije izvuci svojim recima,smehom,pojavom,dobrim delima a neko ce vam i naradosnije dane upropastiti.Svesno ili nesvesno,potpuno nevazno!
Ovi prvi su u stanju da od "pakla"naprave sasvim pristojno mesto za zivot,a ovi drugi ce vam zasigurno pokazati kako izgleda "pakao"na zemlji.
Kako da ih izbegnemo,ako su svuda oko nas?Nema te sudbine koja ce njih odvuci na pusto ostrvo.
I dalje naivno verujem da je nepravedno da se dobar covek oseca lose!
Da li je onda nepravda drugo ime za sudbinu,ili je ne treba "izazivati"?Ali...ako je izazovemo,mozda je i pobedimo!
A dalje se zna...pobednici pisu istoriju!